Gotski roman
Linija, koja bilo kog datog Srbina razdvaja od ralja velikosrpskog šovinizma i hegemonizma tanka je kao vlas; dovoljan je trenutak nepažnje da bilo koji dati Srbin sopstvenu bedu, zasluženu poraženost, ojađenost i osujećenost lažno predstavi kao žalosnu sudbinu Srbije, koja s takvim ništavnim, plačevnim, jadnim, bednim, mikroskopski malim ljudima, zapravo mikroorganizmima koji se lažno predstavljaju kao ljudi, nije ni zaslužila bolju sudbinu.
Kaloperović, glavni junak novog Basarinog romana, polazeći iz Beograda u Zagreb na promociju svoje knjige, svraća kod prijatelja, ali susret dva stara znanca pretvara se u ovoj paraboli balkanskog mentaliteta u neobuzdan i bespoštedan dijalog, uz temeljno seciranje svih lokalnih nacionalnih svetinja i mitova pod aurom borbene gluposti, primitivizma i iskvarenosti. Kako na sopstvenom, tako i na primeru Ive Andrića koga Balkanci i svojataju i odbacuju kad im se prohte, dva prijatelja će svojim komentarima čitaoce opet nasmejati do suza i istovremeno im priuštiti grotesknu viziju ovdašnjih naravi.
Istim stilskim sredstvima i književnim postupkom Basara proširuje ciklus romana, jedinstven u savremenoj srpskoj književnosti, kojim se duhovito i britko obračunava kako sa srpskom mitomanijom, na fenomenološkom planu, tako i sa okovima postmodernih književnih trendova, na unutrašnjem, stvaralačkom planu. Dok je Mein Kampf persiflaža povampirenja totalitarne svesti, Dugovečnost rugalica profesionalnom rodoljublju, Gnusoba književni osvrt na psihopatologiju političke „elite“, a Anđeo atentata obesmišljavanje rasprave o uzrocima Sarajevskog atentata, dotle je Andrićeva lestvica užasa katalog sveopšte jugofobije ali i srpskog šovinizma zaklonjenog iza paravana jugonostalgije.
Nova knjiga Basarinog neiscrpnog humora i urnebesnih hiperbola.
