Naslov originala: Illness and Culture in the Postmodern Age / David B. Morris
Bolest nas, u izvesnom smislu, određuje. Govori nam ko smo. Za razliku od robota ili zečeva, ljudi su podložni bolestima koje se ponavljaju i dugo traju, tako da, na kraju, više izgledaju kao misteriozni potpis nego kao nedostatak u našem ustrojstvu, a traganje za savršenim zdravljem i snagom prastari je poriv. Autor odriče sopstvenu nameru da borbu koju medicina vodi protiv bolesti nužno (i pogrešno) predstavi kao oblik ratovanja, premda vojnički rečnik bitki i protivnapada i dalje preovladava u medicini. U ovoj knjizi on istražuje promenljiv odnos između kulture i biologije tokom procesa preoblikovanja našeg iskustva bolesti. Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. „Postmoderna bolest“, tvrdi autor, isto je toliko karakteristična koliko i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice koji omogućavaju da se definiše period posle Drugog svetskog rata. Glavni cilj štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Nijedna pojedinačna studija ne može u potpunosti da obradi tako obuhvatne teme kao što su postmoderna kultura i postmoderna bolest. U ovom slučaju, uključivanje ili isključivanje pojedine bolesti ne znači davanje značaja jednoj na uštrb druge. Da li je sida ozbiljnija bolest od raka? Da li je Turetov sindrom manje važan od astme? Jasno je da takva pitanja nije moguće postaviti, te je ovo priča o prelasku sa biomedicinskog modela, koji nam je dobro služio više od jednog veka na novi, nepotpun i neimenovani model za koji Dejvid Moris predlaže naziv biokulturni model. Kao paradigmu prirode i ograničenja biomedicinskog modela, autor prikazuje dešavanja nakon što je nada za izlečenjem izgubljena. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave – tema ove knjige – prolazi dug put ka osvetljavanju promena, sukoba i zbrka postmoderne medicine. David B. Morris dobitnik je PEN nagrade za svoju knjigu The Culture of Pain (1993) i autor je takođe nagrađivane knjige Alexander Pope: The Genius of Sense (1984). Živi i radi u Albukerkiju, Novi Meksiko.
Barkod
9788671023375
Ko je autor knjige „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“?
Dejvid Moris
O čemu govori knjiga „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“?
Naslov originala: Illness and Culture in the Postmodern Age / David B. MorrisBolest nas, u izvesnom smislu, određuje. Govori nam ko smo. Za razliku od robota ili zečeva, ljudi su podložni bolestima koje se ponavljaju i dugo traju, tako da, na kraju, više izgledaju kao misteriozni potpis nego kao nedostatak u našem ustrojstvu, a traganje za savršenim zdravljem i snagom prastari je poriv. Autor odriče sopstvenu nameru da borbu koju medicina vodi protiv bolesti nužno (i pogrešno) predstavi kao oblik ratovanja, premda vojnički rečnik bitki i protivnapada i dalje preovladava u medicini. U ovoj knjizi on istražuje promenljiv odnos između kulture i biologije tokom procesa preoblikovanja našeg iskustva bolesti. Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. „Postmoderna bolest“, tvrdi autor, isto je toliko karakteristična koliko i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice koji omogućavaju da se definiše period posle Drugog svetskog rata. Glavni cilj štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Nijedna pojedinačna studija ne može u potpunosti da obradi tako obuhvatne teme kao što su postmoderna kultura i postmoderna bolest. U ovom slučaju, uključivanje ili isključivanje pojedine bolesti ne znači davanje značaja jednoj na uštrb druge. Da li je sida ozbiljnija bolest od raka? Da li je Turetov sindrom manje važan od astme? Jasno je da takva pitanja nije moguće postaviti, te je ovo priča o prelasku sa biomedicinskog modela, koji nam je dobro služio više od jednog veka na novi, nepotpun i neimenovani model za koji Dejvid Moris predlaže naziv biokulturni model. Kao paradigmu prirode i ograničenja biomedicinskog modela, autor prikazuje dešavanja nakon što je nada za izlečenjem izgubljena. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave – tema ove knjige – prolazi dug put ka osvetljavanju promena, sukoba i zbrka postmoderne medicine. David B. Morris dobitnik je PEN nagrade za svoju knjigu The Culture of Pain (1993) i autor je takođe nagrađivane knjige Alexander Pope: The Genius of Sense (1984). Živi i radi u Albukerkiju, Novi Meksiko.
Koji je žanr knjige „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“?
Razno
Koji je izdavač knjige „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“?
CLIO
Da li je knjiga „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“ trenutno dostupna za kupovinu?
Da, knjiga je trenutno dostupna.
Koja je cena knjige „BOLEST I KULTURA U POSTMODERNO DOBA“?
Cena knjige je 1.188 rsd
Kako da kupim?
Porudžbinu možete da napravite i telefonom, ako nas pozovete na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, u periodu od 9 do 17 h. Van tog perioda možete nam poslati sms koji treba da sadrži: tačan naslov knige (ili knjiga) koju želite, potpunu adresu (ulica i broj; mesto i poštanski broj) i broj telefona. Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.
Kako da poručim telefonom?
Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
Šta ako se predomislim?
Porudžbinu uvek možete da otkažete, pa čak i kad vam kurir pozvoni na vrata, donoseći knjige. Ali bi ipak najbolje bilo da nas blagovremeno obavestite, ako ste se iz bilo kog razloga predomislili. Možete nas pozvati telefonom na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, a možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs. U slučaju da ste izvršili uplatu ili platili karticom, pa morali da odustanete, novac će vam biti vraćen. Na isti način možete nas obavestiti i ako imate nelu reklamaciju (nisu vam stigle sve knjige; neka knjiga je oštećena ili postoji greška u štampi i sl.), odmah ćemo vam se javiti radi dogovora kako da ispravimo grešku. Ukoliko ste napravili porudžbinu, pa onda shvatili da u očekivano vreme isporuke nećete moći da primite pošiljku, javite nam se – promenićemo datum isporuke ili ćemo pošiljku preusmeriti na drugu adresu, ako vam tako više odgovara.
Šta ako imam dodatna pitanja?
Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
