Knjiga: ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA - Ljubomir Durković-Jakšić

Ova studija objavljena je prvi put 1991. godine, pod naslovom Mitropolija crnogorska nikada nije bila autokefalna. Knjiga Čije su svetinje u Crnoj Gori predstavlja uspešnu sintezu važnih istraživanja o kanonskom statusu Mitropolije. Takođe, autor je uključio i sve ranije ozbiljne radove napisane na pomenutu temu. Podrobno je obradio nekoliko važnih momenata, od nekanonskog ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine, do ujedinjenja srpskih mitropolija 1919.
Ljubomir Durković Jakšić ubedljivo pokazuje da je Mitropolija crnogorska bila zapravo jedini nosilac kontinuiteta ugašene Patrijaršije. Kako pokazuje

nekoliko puta, svi značajniji mitropoliti, pogotovo iz kuće Petrovića, isticali su da su čuvari upražnjenog patrijaršijskog trona. Ova informacija, nastavlja autor, višestruko je proveriva – npr. na grobu mitropolita Vasilija Petrovića.
U tom kontekstu, autor pokazuje na molbe crnogorskih mitropolita Ruskoj imperiji da vaspostavi Pećku patrijaršiju. Takođe, sa iste episkopske adrese potekli su i prvi značajni planovi o oslobođenju i ujedinjenju Srpstva.
Konačno, najosetljiviji deo istorije Mitropolije crnogorsko-primorske Durković-Jakšić je posebno obradio. On je silom neoborivih argumenata pokazao da samodržačko proglašenje (u Ustavu) autokefalnosti crkve u Crnoj Gori kralj Nikola nije sproveo po kanonskim propisima. Tu autokefalnost Mitropoliji nije dala nijedna postojeća Patrijaršija, a posebno ne njen osnivač, Pećka patrijaršija.
Zbog svega toga je važno, a to autor i naglašava, da 1919. godine nije došlo do ukidanja autokefalne „Crnogorske crkve“ već do ponovnog uspostavljanja kanonskog stanja. A ključnu ulogu u tom procesu imao je upravo mitropolit crnogorsko-primorski, Mitrofan Ban. Današnji pozivi na tobožnju istorijsku autokefalnost mitropolije samo su deo političko-ideološkog mešetarenja, o čemu je pisao i Aleksandar Raković u Crnogorskom separatizmu.

Barkod

9788663431256

ISBN

978-86-6343-125-6

Broj strana

100

Pismo

ćirilica

Povez

Broširani povez

Format

21 cm

Godina izdanja

2020

Ko je autor knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Ljubomir Durković-Jakšić
O čemu govori knjiga „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Ova studija objavljena je prvi put 1991. godine, pod naslovom Mitropolija crnogorska nikada nije bila autokefalna. Knjiga Čije su svetinje u Crnoj Gori predstavlja uspešnu sintezu važnih istraživanja o kanonskom statusu Mitropolije. Takođe, autor je uključio i sve ranije ozbiljne radove napisane na pomenutu temu. Podrobno je obradio nekoliko važnih momenata, od nekanonskog ukidanja Pećke patrijaršije 1766. godine, do ujedinjenja srpskih mitropolija 1919.Ljubomir Durković Jakšić ubedljivo pokazuje da je Mitropolija crnogorska bila zapravo jedini nosilac kontinuiteta ugašene Patrijaršije. Kako pokazujenekoliko puta, svi značajniji mitropoliti, pogotovo iz kuće Petrovića, isticali su da su čuvari upražnjenog patrijaršijskog trona. Ova informacija, nastavlja autor, višestruko je proveriva – npr. na grobu mitropolita Vasilija Petrovića.U tom kontekstu, autor pokazuje na molbe crnogorskih mitropolita Ruskoj imperiji da vaspostavi Pećku patrijaršiju. Takođe, sa iste episkopske adrese potekli su i prvi značajni planovi o oslobođenju i ujedinjenju Srpstva.Konačno, najosetljiviji deo istorije Mitropolije crnogorsko-primorske Durković-Jakšić je posebno obradio. On je silom neoborivih argumenata pokazao da samodržačko proglašenje (u Ustavu) autokefalnosti crkve u Crnoj Gori kralj Nikola nije sproveo po kanonskim propisima. Tu autokefalnost Mitropoliji nije dala nijedna postojeća Patrijaršija, a posebno ne njen osnivač, Pećka patrijaršija.Zbog svega toga je važno, a to autor i naglašava, da 1919. godine nije došlo do ukidanja autokefalne „Crnogorske crkve“ već do ponovnog uspostavljanja kanonskog stanja. A ključnu ulogu u tom procesu imao je upravo mitropolit crnogorsko-primorski, Mitrofan Ban. Današnji pozivi na tobožnju istorijsku autokefalnost mitropolije samo su deo političko-ideološkog mešetarenja, o čemu je pisao i Aleksandar Raković u Crnogorskom separatizmu.
Koji je žanr knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Istorija, politika
Koji je izdavač knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Catena Mundi
Koji je broj strana knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: 100
Koji je povez knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Broširani povez
Koji je ISBN kod knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: 978-86-6343-125-6
Koje je pismo knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: ćirilica
Koja je godina izdanja knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: 2020
Da li je knjiga „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“ trenutno dostupna za kupovinu?: Da, knjiga je trenutno dostupna.
Koja je cena knjige „ČIJE SU SVETINJE U CRNOJ GORI? : MITROPOLIJA CRNOGORSKA NIKADA NIJE BILA AUTOKEFALNA“?: Cena knjige je 405 rsd
Kako da kupim?: Porudžbinu možete da napravite i telefonom, ako nas pozovete na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, u periodu od 9 do 17 h. Van tog perioda možete nam poslati sms koji treba da sadrži: tačan naslov knige (ili knjiga) koju želite, potpunu adresu (ulica i broj; mesto i poštanski broj) i broj telefona. Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.
Kako da poručim telefonom?: Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
Šta ako se predomislim?: Porudžbinu uvek možete da otkažete, pa čak i kad vam kurir pozvoni na vrata, donoseći knjige. Ali bi ipak najbolje bilo da nas blagovremeno obavestite, ako ste se iz bilo kog razloga predomislili. Možete nas pozvati telefonom na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, a možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs. U slučaju da ste izvršili uplatu ili platili karticom, pa morali da odustanete, novac će vam biti vraćen. Na isti način možete nas obavestiti i ako imate nelu reklamaciju (nisu vam stigle sve knjige; neka knjiga je oštećena ili postoji greška u štampi i sl.), odmah ćemo vam se javiti radi dogovora kako da ispravimo grešku. Ukoliko ste napravili porudžbinu, pa onda shvatili da u očekivano vreme isporuke nećete moći da primite pošiljku, javite nam se – promenićemo datum isporuke ili ćemo pošiljku preusmeriti na drugu adresu, ako vam tako više odgovara.
Šta ako imam dodatna pitanja?: Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.