U svom debitantskom romanu Tina Perić bavi se temom izbrisanih, neobičnim slučajem birokratskog progona neslovenačkog stanovništva posle raspada Jugoslavije oduzimanjem pravnog statusa, i to iz perspektive devojčice kojoj brisanje po mnogo čemu određuje detinjstvo i zrelost. Pišući o iskustvima mnogih sunarodnika neposredno i netendenciozno, autorka kroz mozaičku strukturu svog teksta uspeva da dočara kako izgleda živeti u burnim vremenima. Istovremeno, ovo je priča o različitosti i njenom prihvatanju, porodici, odrastanju i grubosti koja ga prati, ali i duhovito, hrabro i emotivno zadiranje u sudbinu malog čoveka, koja neretko o istoriji čovečanstva govori više od zvaničnih, sveobuhvatnih narativa.
Civili su naše naselje zvali Mala Bosna. Za njih smo ionako svi bili Bosanci. Bilo je podeljeno na dva dela, naš smo sami prozvali Meksiko i na to smo bili prilično ponosni. Zvučalo je neslovenački i sasvim kul. Kada se bolje prisetim, onima koji nisu bili stanovnici Meksika to ime je delovalo sasvim odgovarajuće. Impliciralo je nered, siromaštvo i prisustvo sitnih kriminalnih radnji. Veće ionako sebi mogu da priušte samo oni na položajima.
