ČUVARI BENGALSKE VATRE

Te­o­fil Pan­čić je ro­đen 1965. go­di­ne u Sko­plju. Ko­lum­ni­sta je i kri­ti­čar be­o­grad­skog ne­delj­ni­ka “Vre­me” i po­li­tič­ki ko­men­ta­tor Ra­di­ja Slo­bod­na Evro­pa. Kri­tič­ke i ana­li­tič­ke tek­sto­ve ob­ja­vlji­vao je u ni­zu li­sto­va i ča­so­pi­sa iz Sr­bi­je i sa ex-ju­go­slo­ven­skog pod­ruč­ja, kao i u pu­bli­ka­ci­ja­ma iz SAD, Ru­si­je i vi­še evrop­skih ze­ma­lja. U Bi­bli­o­te­ci XX vek 2001. go­di­ne izaš­la je zbir­ka nje­go­vih ese­ja i ko­lum­ni Ur­ba­ni Buš­ma­ni – Ži­vot i smrt u srp­skom post­ko­mu­ni­zmu, či­ja je te­ma ras­pad sta­rog si­ste­ma vred­no­sti u srp­skom druš­tvu de­ve­de­se­tih i kon­tro­verz­no ra­đa­nje no­vog po­ret­ka vred­no­sti u sen­ci ra­to­va, re­pre­si­je i za­me­ta­ka “za­ka­sne­le tran­zi­ci­je”. Knji­ga Ču­va­ri ben­gal­ske va­tre je svo­je­vr­sni na­sta­vak Ur­ba­nih Buš­ma­na, na šta uka­zu­je i njen pod­na­slov Ži­vot i smrt u srp­skom post­ko­mu­ni­zmu 2. U njoj se Pan­čić ba­vi vre­me­nom “pro­to­de­mo­krat­ske ka­ko­fo­ni­je”, od­no­sno pe­ri­o­dom ko­ji po­či­nje pa­dom Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća a za­vr­ša­va se ubi­stvom Zo­ra­na Đin­đi­ća, pr­vog de­mo­krat­skog pre­mi­je­ra Sr­bi­je.