DOGODINE NA MORU

Nova knjiga Nikole Malovića sabira njegove najangažovanije tekstova do sada.
Da li će veštačke pčele zameniti prirodne, da li 0.666% ljudi poseduje svet, da li će umirući Zapad dati Istoku šansu da poentira, šta podrazumeva Agenda 2030, da li jedemo piletinu iz živinarskih Aušvica, da li je Kolumbo bio Jevrej, šta je sport, šta zapravo znači FUCK, da li je moguće jedinstvo Pravoslavne crkve s ostalim hrišćanskim denominacijama, da li neko namerno uništava školstvo i kreće li se svet ka projektovanoj gladi i novom Velikom ratu – čitamo u prvoj od tri celine, pod nazivom Nepoznato more.
Druga celina, More Srbije i Crne Gore, na zanimljiv način tumači (za)komplikovane odnose između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Boke Kotorske. Da li Montenegro mrzi Srbiju i da li Montenegro gaji kolonijalni odnos prema Boki Kotorskoj? Živimo li u prokletoj avliji? Da li smo svi okupirani? U kolekciji neverovatnih fotografija, videćemo i „člansku kartu“ tzv. Crnogorske pravoslavne crkve.Finalno poglavlje, More Boke Kotorske, puno je ukusa, boja i mirisa Mediterana, kad i neobičnih podataka. Zašto se nikad javno ne govori o Kotoru kao o glavnom gradu Boke, zašto je Njegoš u Boki bratu katoliku posvetio pesmu „Srbin Srbima na časti zahvaljuje“? Saznajemo kako žive Primorci, kakva je veza letnjih vrelina i seksa, kako je zimi, koliko zarađuju pomorci i kako izgleda život pola na moru – pola na kopnu? U Boki se venčao u crkvi Novak Đoković. Boka Kotorska je upravo –brendirani region. Pazimo…Iz knjige Dogodine na moru„Uvijek se treba sjetiti scene iz Spilbergovog filma Šindlerova lista kada potiho noću, u baraci razgovaraju zatočene Jevrejke. Ustrašene su i zabrinute, ali samo jedna, za koju bi se danas reklo da je teoretičarka zavjere, stidljivo kazuje što je čula, a čula je da ih odvoze vozom i spaljuju tamo negdje. Pa je nastalo ruganje u mraku, ćuti tamo, mi Nijemcima trebamo, nisu ludi da nas ubiju kad smo im potrebni za rad!“„Količina intelektualnog kajmaka što decenijama napušta državu proporcionalna je količini loših đaka koji zauzimaju mjesta najboljih. I tu nije kraj nevoljama. U nedostatku intelektualnog krema, surutka misli o sebi da je puter. Na malo prostora teško je dati mnogo savjeta, ali je jedan zlatan. Ne odlazimo. Tamo gdje je bolje, tamo je dvaput gore. Ako ne odemo mi, moraće vlast. Ako odemo – vlast će jahati do kraja naših života, i zapatiće političku dinastiju.“„Prestao sam da aktivno predajem pitomcima kotorske Pomorske akademije kada je uprava Akademije skinula sa zida sve ikone Svetog Nikole s brodom u pozadini. Pred Referendum u Crnoj Gori. Kažu pomorci: kada je oluja na moru okeanu, svi u mislima imaju Svetog Nikolu. Sada pitomci gledaju u grb Crne Gore iznad table. No grb nema metafizičku punoću. Ne može da pruži ruku odozgo u oluju, na moru okeanu.“