DRAMSKI SVET LJUBOMIRA SIMOVIĆA

Lju­bo­mir Si­mo­vić je sva­ka­ko je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih i naj­i­zvo­đe­ni­jih sa­vre­me­nih dram­skih pi­sa­ca. U ovoj stu­di­ji Bran­ko Po­po­vić po­ku­ša­va da uro­ni u bo­gat­stvo Si­mo­vi­će­ve pe­snič­ke mi­sli u nje­go­vim dra­ma­ma, uči­ta­va­ju­ći u nje­go­ve stva­ra­lač­ke vi­di­ke no­va zna­če­nja. U lo­kal­nim sim­bo­li­ma Po­po­vić tra­ži i pro­na­la­zi uni­ver­zal­ne vred­no­sti ko­je i pri­vla­če gle­da­o­ce od Ja­pa­na do Ka­na­de. Pred­met is­tra­ži­va­nja u ovoj stu­di­ji je dram­sko stva­ra­la­štvo Lju­bo­mi­ra Si­mo­vi­ća i na­ro­či­to pre­po­zna­tlji­ve oso­be­no­sti ko­je su od­re­di­le ovog pe­sni­ka kao dra­ma­ti­ča­ra na­ci­o­nal­ne dra­me. S tim u ve­zi je i hi­po­sta­zi­ran od­nos pe­sni­ka pre­ma sop­stve­noj na­ci­ji u sve­tlu nje­go­vog ja­snog po­li­tič­kog, ver­skog i na­ci­o­nal­nog opre­de­lje­nja. Is­pi­su­ju­ći sva­ku re­če­ni­cu svo­je dram­ske po­e­ti­ke, Si­mo­vić upi­su­je se­be i svo­je unu­tra­šnje bi­će vas­pi­ta­va­no u hri­šćan­skom, pra­vo­slav­nom i sve­to­sav­skom du­hu.Lju­bo­mir Si­mo­vić je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih sa­vre­me­nih srp­skih pi­sa­ca. Osnov­na oso­be­nost nje­go­vih de­la su mo­ral­na ose­tlji­vost, bla­go­zvuč­nost i bo­gat­stvo je­zi­ka, i iz­u­ze­tan dar hu­mo­ri­stič­ke uobra­zi­lje. De­la su mu ute­me­lje­na na is­ku­stvu na­rod­ne tra­di­ci­je (le­gen­de, mi­to­vi, sta­ri spo­me­ni­ci i za­pi­si, obi­ča­ji, isto­rij­ski po­da­ci), ali su otvo­re­na i za sli­ke sa­vre­me­nog ži­vo­ta."Dram­ski svet Lju­bo­mi­ra Si­mo­vi­ća" te­ži du­bin­skom či­ta­nju dra­ma ovog pe­sni­ka sa že­ljom da pru­ži skro­man do­pri­nos u raz­vo­ju no­ve te­o­rij­ske mi­sli ne sa­mo ka­da se ra­di o nje­go­vom dram­skom opu­su, već kao mo­del za no­va uči­ta­va­nja i osta­lih dram­skih pi­sa­ca ko­ji bit­no do­pri­no­se no­vom kar­to­gra­fi­sa­nju sve­ta po­zo­ri­šta i kul­tur­ne tra­di­ci­je uop­šte.