Februar 33 - zima književnosti je impresivno delo dokumentarističke proze koje nas vodi u vrtlog dešavanja februara 1933. godine, ključnog meseca u istoriji kada su nacisti zacementirali svoju vlast nad Nemačkom i Evropom. Uve Vitštok, autor sa bogatim književnim iskustvom, pruža uvid u život i sudbine slavnih nemačkih umetnika suočenih s izazovima diktature.
1.122 rsd1.320 rsd
Kada nastupi nemilosrdna diktatura – šta rade pisci?
Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka Februar 33 govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. Najveći deo teksta posvećen je slavnim nemačkim umetnicima koji se tada, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man, Hajnrih Man i Klaus Man, tu su i Gotfrid Ben, Erih Marija Remark i Lion Fojhtvanger, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata.
Hitlerova pojava u prvi mah je delovala toliko komično-groteskno, da mnogi značajni nemački književnici nisu verovali da mu predstoji ikakva politička budućnost. Ali, na dan njegovog stupanja na vlast, 30. januara 1933, Karl fon Osijecki, pisac i novinar, mudro poručuje svojim kolegama: „Sve će to trajati mnogo duže nego što vi mislite. Možda godinama.“ Osijecki nema iluzija o mogućnoj ulozi pisaca u obaranju diktatora: „Mi smo spram toga nemoćni“, kaže. Ipak, budući pre svega čovek otpora, zaključuje: „Ali svaki od nas može da odluči da onima koji sada imaju moć nikada ne pruži ni mali prst.“Uve Vitštok u napetom ritmu piše o tom prvom mesecu Hitlerove vlasti i o onima među piscima koji zaista nisu pružili ni prst, za razliku od onih drugih, koji su pružili celu ruku. Drama donošenja odluke, progona, hapšenja, logora, egzila, ili, na drugoj strani, pristupanja diktaturi i iluzornog književnog uspona, prikazana je bez uprošćavanja, u svoj svojoj kompleksnosti. Čitalac se, kako kaže Dea Loer, neprestano pita kako bi u takvim prilikama sam postupio, koliko bi imao hrabrosti i prisustva duha. A Bernhard Šlink stavlja u žižu slabost institucija – Akademije za književnost, naime – za koje se verovalo da su tako čvrsto sazdane. „Na kraju ostaje pitanje“, komentariše Šlink, „koliko je zaista debeo taj led na kojem se osećamo tako sigurnima.“Uve Vitštok, autor, književni kritičar, urednik, rođen je 1955. Predavao je u SAD kao gostujući profesor, nosilac je nagrade „Teodor Volf“, autor je jedanaest knjiga.
