Prateći dosadašnji poetički okvir Tanja Kragujević traga za smislom vremena, ubrzanjem, krhotinama prostora i fragmentima kao isečcima osnovnih pitanja ljudske egzistencije.
Unutrašnji glasovi poetskog Tanje Kragujević metapoetski osluškuju vreme, škripu vremena i prostora. Pukotina je drugo ime koje bi moglo, podjednako kao i fraktali, da ujedini zbirku jer u tim tananim pukotinama vremena i prostora pesničko biće nazire svetlost, smisao, ali i napuklinu sveta u kome obitava. Treptaji vremena, tanke linije između života i smrti odmerava vaga za lišće: „Pripitomljavajući udes. /Zaborava. Pamćenja. / Mereći lišće. / Kroteći incidencu.”
Nizom odabranih veoma jasnih i jezgrovitih sintagmi Tanja Kragujević sažima esencijalna pitanja pesničkog stvaranja, smisla i uloge poezije u savremenom dobu, ali najznačajniji glasovi koji do nas dopiru su oni koji osluškuju vreme i pukotine zrelog trećeg doba koje može iskustvom i intuicijom da nasluti košmare u prostoru i vremenu i skrivene odbleske lepote, sjaja i radosti u trajanju malih bića u svetu koji nas okružuje. Zbirka Fraktali je mogla da nosi naziv i Vaga za lišće, kao što je mogla i da bude sažeta u reči pukotina. Sve su to sintagme ili reči koje ujedinjavaju ovo gusto, promišljeno i delikatno iznijansirano pesničko tkanje zamišljeno nad vremenom u kome i poslednje pesme kazuju o posebnom dobu korone iz koga još nismo izašli i ne slutimo mu kraj. Tako se Fraktali završavaju odjecima vremena koje je promenilo naše živote i postalo deo pesničkih tema. Ako je poezija odjek i sadašnjosti i večnosti onda su Fraktali Tanje Kragujević upravo pravi primer sinteze trenutka i beskraja univerzuma.
