"Francuski roman" Frederika Begbedejea priča o Emi Bovari iz sedamdesetih koja je posle razvoda ponovila ono isto prećutkivanje prethodne generacije o nesrećama tokom dva rata. Ovo je priča o čoveku koji je postao hedonista da bi se osvetio za to što je bio ostavljen, o ciničnom ocu koji je postao takav jer mu je srce bilo slomljeno. Ovo je priča o starijem bratu koji je učinio sve samo da ne liči na svoje roditelje, i o mlađem koji je učinio sve samo da ne liči na svog starijeg brata. Ovo je priča o melanholičnom dečaku koji je odrastao u zemlji koja se ubila, koga su vaspitali roditelji deprimirani svojim neuspešnim brakom. Ovo je priča o zemlji koja je uspela da izgubi dva rata praveći se kao da ih je dobila, a zatim uspela da izgubi svoje kolonijalno carstvo praveći se da to nije uopšte važno za njen ugled i veličinu. Ovo je priča o novom ljudskom rodu ili o tome kako su katolički monarhisti postali globalizovani kapitalisti. Takav je život koji sam živeo: francuski roman. „Noćobdija je napisao svoju najbolju knjigu.“Lire „Nemoguće je mrzeti ovu knjigu. Begbede je previše inteligentan da uzbegne sve zamke koje bi književna kritika mogla da mu postavi. Uspeva čak i da nas dirne.“Livres hebdo „Francuski roman je njegov najdirljiviji roman.“Le Magazine Littéraire
