Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je knjiga višestruko značajan dokument i svedočanstvo o jednom vremenu i drami jedne zemlje koja je raspadujući se silazila sa istorijske scene.Prema njenim rečima, Borba je pod nazivom Naša borba počela da izlazi 1918. i pod tim imenom je prestala da izlazi 1998. godine, a autorima knjige je pošlo za rukom da rekonstruiše stanje duha u sudbonosnim vremenima za državu.Biserko je ukazala da svojim profesionalnim radom novinari Borbe nisu pokleki pod pritiscima koji nisu bili bezazleni u smutnim vremenima s kraja osamdesetih i početka devedesedih i to je bio jedini list koji je razmišljao na jugoslovenski način. Ona je istakla da ova knjiga demantuje predrasude o medijskom jednoumlju u vreme socijalizma.Nekadašnji direktor Borbe i v.d. glavnog urednika Naše borbe Ivan Mrđen je ocenio da je najveća vrednost ove knjige što se reč borba zamenjuje konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji su radili i borili se u Borbi od 1986. do kraja 1998. godine.Mrđen je ocenio da 7. oktobar 2000. godine, jedan od najtuižnijih dana Naše borbe i Borbe, nije obuhvaćen u ovoj knjizi.Prema njegovim rečima, tada, dva dana posle petooktobarskih promena, stotinak ljudi se okupilo isped zgrade Borbe, tražeći da uđu i nastave gde su stali krajem 1994. godine, ali ih je u tome sprečio Manojlo Vukotić, koji je imao koncepciju da ta slava treba da pripadne Večernjim novostima.On je rekao da su u godinama zloglasnog Šešeljevog zakona saslušavani urednici Naše Borbe, Dnevnog Telegrafa, Blica, Danasa i Demokratije, koji su nekada radili u Borbi.- Ti listovi su te 1998. godine imali ukupni tiraž od 450.000 primeraka, a listovi koji su duvali u Miloševićevu tikvu 370.000 - ukazao je Mrđen.Istoričar Ranko Končar je istakao da knjiga predstavlja analizu jednog "zla vremena" i ima elemente istoriografskog teksta, jer dokumentuje i analitično oslikava jugoslovensku stvarnost u vreme kada nestaje Jugoslavija.- Preko viđenja Borbe i njenog karaktera autori predstavljaju štampu kao relevantan i nezaobilazan istorijski izvor - rekao je Končar.
Barkod
9788688303040
Ko je autor knjige „KAKO SMO IZGUBILI (NAŠU) BORBU“?
Dimitrije Boarov, Mijat Lakićević
O čemu govori knjiga „KAKO SMO IZGUBILI (NAŠU) BORBU“?
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da je knjiga višestruko značajan dokument i svedočanstvo o jednom vremenu i drami jedne zemlje koja je raspadujući se silazila sa istorijske scene.Prema njenim rečima, Borba je pod nazivom Naša borba počela da izlazi 1918. i pod tim imenom je prestala da izlazi 1998. godine, a autorima knjige je pošlo za rukom da rekonstruiše stanje duha u sudbonosnim vremenima za državu.Biserko je ukazala da svojim profesionalnim radom novinari Borbe nisu pokleki pod pritiscima koji nisu bili bezazleni u smutnim vremenima s kraja osamdesetih i početka devedesedih i to je bio jedini list koji je razmišljao na jugoslovenski način. Ona je istakla da ova knjiga demantuje predrasude o medijskom jednoumlju u vreme socijalizma.Nekadašnji direktor Borbe i v.d. glavnog urednika Naše borbe Ivan Mrđen je ocenio da je najveća vrednost ove knjige što se reč borba zamenjuje konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji su radili i borili se u Borbi od 1986. do kraja 1998. godine.Mrđen je ocenio da 7. oktobar 2000. godine, jedan od najtuižnijih dana Naše borbe i Borbe, nije obuhvaćen u ovoj knjizi.Prema njegovim rečima, tada, dva dana posle petooktobarskih promena, stotinak ljudi se okupilo isped zgrade Borbe, tražeći da uđu i nastave gde su stali krajem 1994. godine, ali ih je u tome sprečio Manojlo Vukotić, koji je imao koncepciju da ta slava treba da pripadne Večernjim novostima.On je rekao da su u godinama zloglasnog Šešeljevog zakona saslušavani urednici Naše Borbe, Dnevnog Telegrafa, Blica, Danasa i Demokratije, koji su nekada radili u Borbi.- Ti listovi su te 1998. godine imali ukupni tiraž od 450.000 primeraka, a listovi koji su duvali u Miloševićevu tikvu 370.000 - ukazao je Mrđen.Istoričar Ranko Končar je istakao da knjiga predstavlja analizu jednog "zla vremena" i ima elemente istoriografskog teksta, jer dokumentuje i analitično oslikava jugoslovensku stvarnost u vreme kada nestaje Jugoslavija.- Preko viđenja Borbe i njenog karaktera autori predstavljaju štampu kao relevantan i nezaobilazan istorijski izvor - rekao je Končar.
Koji je žanr knjige „KAKO SMO IZGUBILI (NAŠU) BORBU“?
Istorija, politika, Eseji, publicistika, Razno
Koji je izdavač knjige „KAKO SMO IZGUBILI (NAŠU) BORBU“?
CENZURA
Da li je knjiga „KAKO SMO IZGUBILI (NAŠU) BORBU“ trenutno dostupna za kupovinu?
Ne, knjiga trenutno nije dostupna.
Kako da kupim?
Porudžbinu možete da napravite i telefonom, ako nas pozovete na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, u periodu od 9 do 17 h. Van tog perioda možete nam poslati sms koji treba da sadrži: tačan naslov knige (ili knjiga) koju želite, potpunu adresu (ulica i broj; mesto i poštanski broj) i broj telefona. Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.
Kako da poručim telefonom?
Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
Šta ako se predomislim?
Porudžbinu uvek možete da otkažete, pa čak i kad vam kurir pozvoni na vrata, donoseći knjige. Ali bi ipak najbolje bilo da nas blagovremeno obavestite, ako ste se iz bilo kog razloga predomislili. Možete nas pozvati telefonom na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, a možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs. U slučaju da ste izvršili uplatu ili platili karticom, pa morali da odustanete, novac će vam biti vraćen. Na isti način možete nas obavestiti i ako imate nelu reklamaciju (nisu vam stigle sve knjige; neka knjiga je oštećena ili postoji greška u štampi i sl.), odmah ćemo vam se javiti radi dogovora kako da ispravimo grešku. Ukoliko ste napravili porudžbinu, pa onda shvatili da u očekivano vreme isporuke nećete moći da primite pošiljku, javite nam se – promenićemo datum isporuke ili ćemo pošiljku preusmeriti na drugu adresu, ako vam tako više odgovara.
Šta ako imam dodatna pitanja?
Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
