Juz Aleškovski je autor poznat po svojim beskompromisnim satirama, a jedno od njegovih najznačajnijih dela je roman „Kengur“. U ovom delu, Aleškovski bez dlake na jeziku ismeva sovjetski režim i njegovu brutalnost kroz priču o ostarelom lopovu Fanu Faniču, koji biva optužen за nečuven zločin – silovanje kengurice Džeme. Roman „Kengur“ Juza Aleškovskog, objavljen 1981. godine, ostaje do danas jedan od najžešćih kritičkih prikaza staljinizma i sovjetskog društva, sa snažnim dozama duhovitosti i uličnog jezika, što ga čini delom koje je teško prevodivo, ali izuzetno značajno. Ova knjiga potvrđuje Aleškovskog kao jednog od najhrabrijih glasova ruske književnosti svoje epohe.
871 rsd1.089 rsd
Josif Efimovič Aleškovski (1929-2022), pisac, pesnik, i scenarista, rođen je u porodici jevrejsko-ruskog porekla. Živeo je u Moskvi. Zbog kršenja discipline u mornarici proveo je tri godine na robiji. Oslobođen je posle Staljinove smrti. Pisao je pesme koje je sam pevao (neke su postale izuzetno popularne u SSSR). Ništa nije mogao da objavi, pa je, kao i Dovlatov, s kojim je bio veliki prijatelj, emigrirao 1979. i od tada je živeo s porodicom u Americi. U izdavačkoj kući LOM objavljen je 2024. njegov roman „Nikolaj Nikolajevič“.
Juz Aleškovski napisao je nekoliko knjiga koje su ga proslavile, među kojima su pre svega „Kengur“ (1981) i „Nikolaj Nikolajevič“ (1980), u kojima ismeva sovjetsko društvo i pseudo-naučne biološke eksperimente u SSSR (čuvena takva knjiga je „Pseće srce“ Mihaila Bulgakova). Aleškovski je postao izuzetno popularan u Rusiji kada su konačno počeli da objavljuju njegova dela, jer piše neposredno, duhovito i bezobrazno (jedan je od retkih ruskih pisaca koji je, kao Selin, pisao uličnim jezikom, i zato ga nije lako prevesti, pa bi trebalo istaći izvanredan prevod Natalije Nenezić, kao što je roman „Nikolaj Nikolajevič“ izuzetno preveo Milan Vićić). U najpoznatijem delu Juza Aleškovskog, beskompromisnoj satiri „Kengur“, sovjetski režim optužuje glavnog junaka, ostarelog lopova Fana Faniča, da je silovao kenguricu Džemu. Ova bespoštedna i neprevaziđena kritika Staljina i staljinizma i dan-danas je proskribovana u Rusiji. Jedan od junaka u romanu je i sam J. V. Staljin. „. . . Ispostavilo se da je Staljin ovog puta bio u pravu! Nepoznati banditi odsekli su rog nosoroga pred samu paradu i svečani miting! Uzeli mu akademici krv, klistirali ga i našli u svemu tome veliku dozu najjačeg narkotika. [. . .] Bandite, naravno, nisu našli, ali je Berija hitro prebacio slučaj na sirote pedere iz pozorišta, operete, cirkusa, konzervatorijuma, i na čitavu gomili starih zubara. Oni na pitanje: „Šta će vam toliko novca i zlata?“ nisu umeli da odgovore, i organi su izveli logičan zaključak: znači, za kupovinu praška od roga nosoroga. Naravno, zubari su priznali. Mučili su ih bušilicom. Ti pitaš, Kolja, šta ja imam s tim? Mene su optužili kao saučesnika koji je napio čuvara Ribkina, s ciljem da se kasnije umanji njegova budnost. . .“ Kengur
autor ilustracije na koricama Fransisko Goja, 1746-1828 (detalj)
