Nevolje s dušom su što je ili ima previše ili je nema dovoljno. Previše duše čini nas osetljivijima, ali i neotpornijima. Nedovoljno duše lišava nas „nepotrebnih” dilema, ali je izvesno da u suočavanju sa sobom – a to se, pre ili kasnije, mora dogoditi – tako obezdušeni, nećemo proći dobro. No, ako uspemo da unekoliko promenimo perspektivu, duša će nam se pojaviti ne kao ono što izvodi iz ravnoteže, već kao ravnoteža sama. To traganje za perspektivom, tu neprestanu brigu o duši, jedan od najoriginalnijih psihologa XX veka, Džemjs Hilman, nazvaće kôdom duše. U istoimenoj knjizi iz 1996.
