Pred nama je lepa kuća s belim žaluzinama, keramičkim petlom na krovu i trešnjom u bašti. Ali porodica ne može sebi više da priušti tu kuću, zbog kredita i neredovnih prihoda. Moraće da je proda i da se evakuiše, dok ne bude prekasno. Junakinja, koja uzima stvar u svoje ruke, vrlo brzo uvidi da to neće ići tako lako, jer se naš prosperitetni svet zaglavio. Možemo li uopšte da izađemo iz začaranog kruga u kome smo se našli?
Prodaja svog doma otvara šira pitanja o društvenoj krizi, koja vrlo lako može da preraste i u porodičnu krizu. U ovom sočnom romanu, punom pomalo gorkog humora, mnogi čitaoci i čitateljke prepoznaće sebe.
Kako je naivno bilo verovati da sve treba imati odmah, „da te život ne bi pretekao“. Ali plan jeste bio dobar.
„Pročitao. Nisam zapalio nijednu cigaretu. Da je roman sto strana duži, odvikao bih se od pušenja. Biće ovo bestseler.“
— Marsel Štefančič, slovenački filmski kritičar, novinar i publicista
„Kuća Ivane Đilas je duhovita i potresna priča o zamkama u koje se uhvatila naša generacija. Svojom izuzetnom strukturom, duhovitom neposrednošću i surovom iskrenošću drži te dok je ne pročitaš do poslednjeg slova.“
— Barbara Cerar, slovenačka glumica
„Kuća je upravo toliko fikcija da sa užitkom utonemo u njenu priču, a istovremeno upravo toliko to nije da u nama bar malo izaziva jezu.“
— Tomaž Bešter, Konteksti
„Kuća nije samo priča o kreditu. To je takođe kritika potrošačkog društva, koje želi sve osim računa odmah. To je priča o snovima na koje su nas ’navukli’, da treba imati karijeru, kuću, decu, psa, uprkos tome što ništa od toga ne možemo sebi da priuštimo. ’Kako je nezrelo u prvom poluvremenu doneti odluke za ceo život, i biti ubeđen da ćeš se sa njima slagati sledećih trideset godina’.“
— Mateja Arnež, Koridor ±
