Дело на интердисциплинаран начин обрађује једну од кључних тема савремене антропологије – однос човека и простора у контексту културних категорија, симболичких значења и идеолошких матрица. Ауторка на иновативан начин разматра однос људи и околине, постављајући простор као централну категорију анализе и указујући на његову друштвену, идеолошку и симболичку конструкцију. Обрађује различите перспективе – дијахронијску, синхронијску, теоријску и емпиријску. Та структура омогућава читаоцу да прати развој појмова и истовремено сагледа простор као културну категорију у његовој историјској променљивости и актуелној сложености. Осим прегледа филозофских и антрополошких концепата, ауторка у текст уводи и савремене теоријске оквире – од онтолошких преокрета до питања неместа, сајбер простора, еколошког активизма и идеолошке артикулације природе, што ову монографију чини не само научно релевантном већ и друштвено актуелном.
