Posle čitanja knjige Menjaj svet, sigurno je da ćemo biti bolji ljudi. U drugom delu knjige, manirom Duška Radovića, Lenka nas kroz duhovite brzalice golica i pleni vedrinom. Humor je najbolji način da vas oraspoloži i nasmeje neobičnom igrom reči: „Živorad žvaće Žikine žvake” i „Ćira ćućori sa Ćirilom”. Jednaku vedrinu knjizi pruža i veoma kvalitetna poezija. Onako kako pleni mudrošću i snažnom poukom u pričama, tako u poeziji ističe porodične vrednosti koje su temelj zdravog društva.
495 rsd550 rsd
Sve tajne svemira kriju se u nama. Svako ko se uputi u svoje srce, pronaći će sebe. Otkrivanje sebe, svojih vrlina i veština odgovor je na pitanje: zašto postojimo na ovoj plavoj planeti? A, da bi otkrili sebe, to moramo činiti od ranog detinjstva, onda kada je srce čisto i kad su snovi najuverljiviji, kad nadolazeći zanos raste od beskrajne znatiželje i razigrane mašte. Ali, ništa nas u tom čarobnom dobu odrastanja ne može dovesti do spoznaje svojih mogućnosti kao umetnost. „Umetnost je najbolji način da se dođe do besmrtnosti”, tako je tvrdio veliki i besmrtni Fjodor Dostojevski. U korak sa mudrošću Fjodora, svojim filozofskim esencijama, psihoanalitičar i filozof Sigmund Frojd zadužio je svet samo jednom rečenicom: „Dete je otac čovekov”. I zaista, prvo u životu morate biti DETE da bi bili NEKO. Odgovorno tvrdim da je Lenka na putu da postane NEKO važan u svetu mudrih ljudi. Udubljena u svoje male književne opservacije, Lenka kao poznati francuski pisac Mišel Turnije stvara na malom prostoru prozne bravure i u svakoj ostavlja lepu i mudru misao. U svakoj priči ponaosob nazire se dositejevska pouka, smeštena u svakidašnjicu, sa neočekivanim obrtom. Junaci Lenkinih priča su: porodica, prijatelji, šumski svet, stvari koje voli, zavičaj... Narativna forma je oslonjena na tradicionalnu leksiku, ali sa puno žargona i modernih izraza. Ono što posebno izdiže knjigu od svakidašnje prozaičnosti je humanistički pristup motivima. Iz većine priča se može naučiti pitomost, pobožnost, razumevanje, poštovanje i briga za sve što postoji na svetu. Lenka nas bez preterane jezičko-stilske akrobatike uči odgovornosti i samopoštovanju. Posle čitanja ove knjige sigurno je da ćemo biti bolji ljudi. U drugom delu knjige, manirom Duška Radovića, Lenka nas kroz duhovite brzalice golica i pleni vedrinom. Humor je najbolji način da vas oraspoloži i nasmeje neobičnom igrom reči: „Živorad žvaće Žikine žvake” i „Ćira ćućori sa Ćirilom”. Jednaku vedrinu knjizi pruža i veoma kvalitetna poezija. Onako kako pleni mudrošću i snažnom poukom u pričama, tako u poeziji ističe porodične vrednosti koje su temelj zdravog društva. I sve to čini na šaljiv i zabavan način.Ako recepciji ove knjige dodamo i njene citate, koji su srž ove knjige i koji po snažnoj ekspresiji mogu parirati piscima sa pozamašnim stažom, onda je sigurno da je Lenka duboko uplovila u sebe i u metafizički zanos. Lenka se igra vrlo, vrlo ozbiljno. Književnu lestvicu je podigla visoko i samo je pitanje vremena do koje će zvezde doskočiti. Mi je možemo pratiti na tom letu i nestrpljivo čekati da nas zapljusne sjajem. Svojom prvom knjigom Lenka je upalila vatru na Torniku, kao što je to učinio Prometej na Olimpu. Sada se grejemo na toj vatri i poručujemo joj: „Obasjavaj nas što duže!”.Tode Nikoletić,pisac i pesnik
