Autor potpisan kao Bek Akiba zapravo je slavni Branislav Nušić koji je pod ovim pseudonimom pisao zbog svojih antirežimskih stavova, pa i čestih hapšenja. Knjiga Moja jučerašnja smrt predstavlja izbor njegovih priča, članaka i kolumni. I danas jenako aktuelan kao i pre stotinak godina, Nušić će nas nasmejati svojom pronicljivošću i pokazati da se kod nas baš ništa nije promenilo za više od jednog veka.
693 rsd770 rsd
„Moja jučerašnja smrt" je izbor iz priča, feljtona i kolumni koje je Branislav Nušić potpisivao pseudonimom Ben Akiba. Namera ovih kratkih formi je da pokaže koliko se toga kod nas promenilo (ili nije?) za prethodnih sto i kusur godina i koliko je Branislav Nušić bio dalekouman, dalekovid i daleko iznad svoje sredine i svog vremena. Kako kaže naš poznati satiričar Vlada Bulatović Vib: „Smešne su jadikovke u stilu ’Eh, da nam je danas jedan Nušić!’. Nušić nam je danas tu. Jer unuci u svemu liče na svoje dedove, pa i u manama."
Stoga vas ostavljamo u mislima sa prvim pasusom prve priče iz ove neobične zbirke, pa vi sami procenite da li je u pitanju 1906. ili 2020. godina: „Kod nas se u Beogradu, od pedeset godina naovamo, neprestano nešto meri, kopa, raskopava, nasipa, spušta kaldrma pa opet diže i... jednako se radi, a taj rad, tamo u opštini, zove se zvaničnim jezikom čas regulacija, čas nivelacija, a čas kanalizacija. I, kao što vidite, za svih ovih pedeset godina kopanja mi niti smo regulisani, niti nivelisani, niti kanalisani."
Ben Akiba je alter ego Branislava Nušića (1864 — 1938), našeg najpoznatijeg komediografa, koji je Nušić bio prinuđen da koristi zbog svojih antirežimskih stavova i čestih hapšenja.
Ovde se misli na vreme od 1904. do 1907. godine kada je Nušić aka Ben Akiba za hleb zarađivao pišući feljtone (danas bi rekli kolumne) za dnevni list „Politika".
Biografija Branislava Nušića je smeštena između robijanja u Požarevcu (zbog pesmice koja savetuje srpskoj deci da postanu generalske babe, jer će biti sahranjeni s više počasti nego nacionalni junaci) i titule člana Srpske kraljevske akademije, u koju je primljen 1933. godine posle mnogih odlaganja i oklevanja, a ne 1924. godine kada je i predložen.
Njegova najpoznatija dela su „Gospođa ministarka", „Narodni poslanik", „Sumnjivo lice", „Autobiografija" i „Ožalošćena porodica". Smatra se začetnikom retorike u Srbiji, a bio je još i novinar i diplomata.
