U prelomnim vremenima naše lične istorije, kao u žiži, sumiraju se sećanja, iskustva, iskrsavaju neki trenuci iz prošlosti čiji značaj nismo prepoznavali kad su nam se dešavali. Tako nam je Violeta Ivković, suočena sa ozbiljnom bolešću, bez patosa, čak sa humorom, i sa ozbiljnošću, svojim romanom “Naznaka hitno” ispostavila račun svog dotadašnjeg života i njegove koncentracije tokom procedure lečenja, jer sada i od sada više ništa neće biti isto." ------------------------------------------------------------------------------------------- Mr Slobodanka Matković, slikar i profesor književnosti
634 rsd792 rsd
Naznaka Hitno je priča o borbi žene koja je savladala jedan kancer, da bi je posle više od četvrt veka sustigao drugi, pogubniji.
Violeta Ivković ispisuje anamnezu sopstvenih osećanja, strahova i nadanja, prelomljenu kroz prizmu bolesti i izlečenja, radosti, humora i kraja kao budne nužnosti. ’Hronoskopija’ za kojom autorka poseže literarna je saigra, ples po žici razapetoj od potresnog do duhovitog, od opominjućeg do uputnog, zadrhtaloj od strepnji i ustreptaloj od ljubavi.
Ova knjiga, sem što je putokaz ka očuvanju sebe, iznad svega je pretnja i smetnja samoj smrti.
„U snu gulašem od srca poslužujem krupnog lekara koji treba da mi uradi bronhoskopiju i biopsiju. Slasno jede, hvaleći moje kulinarsko umeće. Pomišljam kako je dobro što mu se dopada hrana, valjda ćemo sad konačno da započnemo intervenciju. Odlazi, kaže, da se pripremi. Čujem kako grgoće ispirajući grlo.
Vraća se u salu nag, u obličju Kvazimoda bez grbe, smanjen i suvonjav. Onako pogurenom ne vidim mu lice. Iz stražnjice mu ka stomaku među nogama, stameno povijen ogroman penis. Škorpija ili đavo, pomislim, kome sam ja našla da ponudim srce!”
„Ne brinem se za sebe, nema tog hirurga koji može toliko da me udesi koliko mogu ja njega. Ima li tužnije scene od one kad doktoru uručiš neku od svojih knjiga?“
