PAKOST: PONAŠANJE U KOJEM SVAKO GUBI

Šta je tačno pakost, kako funkcioniše i zašto smo uopšte pakosni? Šta navodi čoveka da u trenu postupi pakosno? Da li pakost može biti sila koja služi dobrom? Da li pakostimo jer smo grubo moralno povređeni ili iz nekih sebičnih razloga? Da li je tačno da su pakosni ljudi često i neprijatni i antipatični? Da li su muškarci pakosniji od žena? Da li je pravičnost delotvorna odbrana od pakosti? Kako izaći na kraj sa pakošću na društvenim mrežama?

Autor knjige Sajmon Makarti-Džouns, vanredni profesor kliničke psihologije i neuropsihologije na Departmanu za psihijatriju Triniti koledža u Dablinu, polazi od toga da pakost ima duboke korene. Postoje četiri osnovna načina interakcije sa drugom osobom – saradnja, sebičnost, altruizam, a pakost je naše „četvrto ponašanje“ – ponašanje kojim postupamo i na tuđu, i na našu štetu. Odmah se postavlja i pitanje zašto prirodna selekcija ne bi iskorenila ponašanje u kojem svako gubi, ponašanje koje nije trebalo da opstane, koje predstavlja jasnu i strašnu opasnost. Kako bismo kontrolisali pakost neophodno je da je dobro proučimo i razumemo. A kad pažljivije proučimo pakost uočićemo i nešto drugo – da pakost može da bude i sila koja služi dobrom. Može da nam pomogne da budemo briljantni, da stvaramo i paradoksalno, može da omogući saradnju i da bude moćno oružje za sprečavanje nepravde. Jer, dokle god postoji nepravda i nepravedna nejednakost, biće nam potrebna i pakost, a razumevanje porekla pakosti i njenog unutrašnjeg mehanizma pruža nam šansu da je dobro koristimo.