Paradajz Đorđa Niketića je roman o dugoočekivanom povratku u Beograd. Paradajz pred nas stavlja Beograd nakon petooktobarske revolucije koji je istovremeno nežan i grub, prigrli glavnog junaka pa ga onda i iskoristi. Niketić umešno spaja i prepliće red i emocionalnu distancu Zapada sa toplinom i komplikovanom realnošću Srbije.
468 rsd550 rsd
„Staračke bore i ispucala koža grada nisu mu smetali. Naprotiv. Bio je počastvovan što ovaj grad ne krije lice iza pudera, iscrtanih očiju i nategnutog face-liftinga, mada, umivanje bi mu dobro došlo. Nisu mu se sviđali ulickani gradovi Srednje Evrope, raznobojnih fasada, zanovljenih krovova i popločanih trgova kojima ne nedostaje nijedna kamena kocka; ne voli retuširane fotografije i ulepšavanje prošlosti.“Ostoja, svršeni student arhitekture, napušta Nemačku u koju je s roditeljima pod nejasnim okolnostima izbegao po upisivanju studija, i vraća se u rodni Beograd. Sa najboljim drugom Urošem uređuje stan u kom je odrastao, zaljubljuje se u britku i zavodljivu galeristkinju Mašu i preko svog nekadašnjeg profesora dobija priliku da radi u struci. Nošen petooktobarskom verom u nailazeće političke i društvene promene, Ostoja je rešen da se oproba na svim ovim poljima.Međutim, kako to samo ovaj grad ume, Beograd ga svojim neotesanim šarmom opije, a onda i iskoristi. Neodoljivi spoj topline i grubosti koji nose ulice, noći, neznanci, bliski ljudi, pa i on sam, okreće svoju drugu stranu. U sudaru sa složenom realnošću zemlje koju je jednom napustio, red i emotivna distanca koje pruža razvijeni svet Zapadne Evrope deluju primamljivo. Ali, da li je neko ko „ne voli ulepšavanje prošlosti“ spreman na ulepšavanje sadašnjosti?
