"Pisma Mileni" Franca Kafke predstavlja jedno od najvažnijih svedočanstava o ljubavi i unutrašnjem svetu ovog velikog pisca. Ova zbirka pisama, upućenih Mileni Jesenskoj, s kojom se Kafka susreo samo dva puta u životu, sadrži duboko lične refleksije o ljubavi, čežnji i nemogućnosti ostvarivanja emotivnih veza. Iako Milena nije bila spremna da napusti svoj tadašnji život, njihova prepiska, koja traje od proleća do jeseni 1920. godine, ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj književnosti. "Pisma Mileni" osvetljavaju Kafkinu ranjivost i emocionalnu dubinu, a svaki redak odiše njegovom čežnjom i melanholijom.
959 rsd1.199 rsd
U opusu Franca Kafke (1883-1924), jednog od najvažnijih pisaca našeg vremena posebno se izdvajaju dnevnici i pisma, a najpoznatija su pisma Mileni Jesenskoj (1896-1944), koju je Kafka upoznao kada je njemu bilo 36 a njoj 23 godine. Milena je bila udata i živela je u Beču, a Kafka je živeo u Pragu. U periodu intenzivne prepiske sreli su se samo dva puta. Milena je volela i Kafku i svog muža, i nije htela da promeni svoj život. . .
LOM je objavio novi prevod Procesa, jednog od ključnih romana XX veka, kao i novi prevod čuvene Kafkine novele Preobražaj, a u pripremi je novi prevod romana Amerika.
Od proleća do jeseni 1920. Kafka je poslao na stotine pisama Mileni Jesenskoj, i to je (mada njena pisma nisu sačuvana) postala možda najpoznatija ljubavna prepiska u svetskoj književnosti.„Voleo bih da je sutra kraj sveta, onda bih mogao da sednem u prvi voz, dođem pred tvoja vrata u Beču i kažem: Pođi sa mnom, Milena. Volećemo jedno drugo otvoreno, bez straha, jer sutra je kraj sveta. . . “„Sada volim ceo svet, a u to spada i tvoje levo rame, ne, prvo je bilo desno, i zato ga ljubim kad mi se svidi (a ti budeš tako mila i smakneš na tom mestu bluzu) u to spada i tvoje levo rame i tvoje lice nada mnom i tvoje lice poda mnom. . . “„Ništa ne mogu da napišem, samo tumaram između redova, dodirnut svetlošću tvojih očiju, dahom tvojih usta, kao kad je lep i srećan dan koji ostaje lep i srećan čak i kad je glava tako umorna i kad me čeka dugo putovanje. . . “„Juče sam te sanjao. Više se skoro i ne sećam šta se dešavalo u pojedinostima, samo još toliko znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja. Na kraju je tebe odnekud zahvatila vatra, setio sam se da se krpama guši plamen, dohvatio sam neki stari kaput i udarao te njime. Ali opet su počela preobražavanja, i to je išlo tako daleko da ni ti nisi više bila tu, nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom. . . “„Pisati pisma znači ogoliti sebe pred duhovima, što oni lakomo iščekaju. Napisani poljupci ne stižu tamo kud su upućeni jer ih usput ispijaju duhovi...“
