Ako se proučava veza između nastanka gradova i oblikovanja država, pokazuje se da su u svetskoj istoriji, od oko 3000. godine pre nove ere do oko 1900. godine nove ere, postojale dve različite vrste državnih tvorevina: makrodržave, sa velikim brojem gradova unutar njihovih teritorija, i oblasti sačinjene od mikrodržava, od kojih je svaka obuhvatala jedan grad i njegovu okolinu. Takva mikrodržava naziva se grad-država, a oblast podeljena na gradove-države čini ono što nazivamo „kulturom gradova-država“.U istoriji sveta zabeleženo je najmanje 37 kultura gradova-država, a većina se nalazila u Jugoistočnoj Evropi, na Bliskom istoku, u Jugoistočnoj Aziji, Zapadnoj Africi i Srednjoj Americi. Najveća među njima bila je kultura antičkih grčkih gradova-država. Obuhvatala je oko 1.500 gradova-država rasutih po celom mediteranskom svetu.Danski istoričar Mogens Herman Hansen ne zanemaruje nijedan aspekt grčkog grada. Zanimaju ga njegov nastanak i nestanak, njegovi građani, politička organizacija, a posebno raznovrsna značenja reči polis u antičkom grčkom jeziku (odakle potiču i naše reči policija, politika i političar). Primenjuje uporedni i multidisciplinarni pristup (istorija, arheologija, demografija, sociologija, politička filozofija, lingvistika). Najstariji polisi nastali su u VII veku pre nove ere, a poslednji su nestali u V veku nove ere. Najpoznatiji su Atina i Sparta, ali u vreme Platona i Aristotela postojalo je barem još hiljadu drugih gradova-država. Na kraju, Hansen pokazuje koliko savremeni veliki državni sistemi duguju gradovima-državama u pogledu društveno-ekonomske i političke organizacije. Otuda ova knjiga predstavlja nezaobilaznu i svežu sintezu o jednom ključnom, ali često teško shvatljivom aspektu društva klasične antike. Mogens Herman Hansen (1940–2024) bio je danski istoričar i jedan od vodećih istraživača atinske demokratije i polisa. Studirao je istoriju i klasičnu filologiju na Univerzitetu u Kopenhagenu, gde se nakon diplomiranja i zaposlio. Bio je gostujući profesor na brojnim univerzitetima, član Kraljevske danske akademije nauka, Britanske akademije i Nemačkog arheološkog instituta. Od 1993. do 2005. godine bio je direktor Kopenhaškog centra za istraživanje polisa (Copenhagen Polis Centre, CPC). Uz brojne publikacije CPC-a, Hansenova najpoznatija dela obuhvataju naslove Atinska demokratija u Demostenovo doba (1991) i Polis. Starogrčka kultura grada-države (2004), koji sažima rezultate istraživanja sprovedenih od 1993. do 2003. godine pri CPC-u, a pod okriljem Danske nacionalne istraživačke fondacije. Njegove knjige su prevedene na brojne evropske jezike i uživaju izuzetan ugled.
Barkod
9788664352437
ISBN
978-86-6435-243-7
Broj strana
238
Pismo
latinica
Format
21 cm
Godina izdanja
2025
Ko je autor knjige „POLIS“?
grupa autora
O čemu govori knjiga „POLIS“?
Ako se proučava veza između nastanka gradova i oblikovanja država, pokazuje se da su u svetskoj istoriji, od oko 3000. godine pre nove ere do oko 1900. godine nove ere, postojale dve različite vrste državnih tvorevina: makrodržave, sa velikim brojem gradova unutar njihovih teritorija, i oblasti sačinjene od mikrodržava, od kojih je svaka obuhvatala jedan grad i njegovu okolinu. Takva mikrodržava naziva se grad-država, a oblast podeljena na gradove-države čini ono što nazivamo „kulturom gradova-država“.U istoriji sveta zabeleženo je najmanje 37 kultura gradova-država, a većina se nalazila u Jugoistočnoj Evropi, na Bliskom istoku, u Jugoistočnoj Aziji, Zapadnoj Africi i Srednjoj Americi. Najveća među njima bila je kultura antičkih grčkih gradova-država. Obuhvatala je oko 1.500 gradova-država rasutih po celom mediteranskom svetu.Danski istoričar Mogens Herman Hansen ne zanemaruje nijedan aspekt grčkog grada. Zanimaju ga njegov nastanak i nestanak, njegovi građani, politička organizacija, a posebno raznovrsna značenja reči polis u antičkom grčkom jeziku (odakle potiču i naše reči policija, politika i političar). Primenjuje uporedni i multidisciplinarni pristup (istorija, arheologija, demografija, sociologija, politička filozofija, lingvistika). Najstariji polisi nastali su u VII veku pre nove ere, a poslednji su nestali u V veku nove ere. Najpoznatiji su Atina i Sparta, ali u vreme Platona i Aristotela postojalo je barem još hiljadu drugih gradova-država. Na kraju, Hansen pokazuje koliko savremeni veliki državni sistemi duguju gradovima-državama u pogledu društveno-ekonomske i političke organizacije. Otuda ova knjiga predstavlja nezaobilaznu i svežu sintezu o jednom ključnom, ali često teško shvatljivom aspektu društva klasične antike. Mogens Herman Hansen (1940–2024) bio je danski istoričar i jedan od vodećih istraživača atinske demokratije i polisa. Studirao je istoriju i klasičnu filologiju na Univerzitetu u Kopenhagenu, gde se nakon diplomiranja i zaposlio. Bio je gostujući profesor na brojnim univerzitetima, član Kraljevske danske akademije nauka, Britanske akademije i Nemačkog arheološkog instituta. Od 1993. do 2005. godine bio je direktor Kopenhaškog centra za istraživanje polisa (Copenhagen Polis Centre, CPC). Uz brojne publikacije CPC-a, Hansenova najpoznatija dela obuhvataju naslove Atinska demokratija u Demostenovo doba (1991) i Polis. Starogrčka kultura grada-države (2004), koji sažima rezultate istraživanja sprovedenih od 1993. do 2003. godine pri CPC-u, a pod okriljem Danske nacionalne istraživačke fondacije. Njegove knjige su prevedene na brojne evropske jezike i uživaju izuzetan ugled.
Koji je žanr knjige „POLIS“?
Istorija, politika
Koji je izdavač knjige „POLIS“?
KARPOS
Koji je broj strana knjige „POLIS“?
238
Koji je ISBN kod knjige „POLIS“?
978-86-6435-243-7
Koje je pismo knjige „POLIS“?
latinica
Koja je godina izdanja knjige „POLIS“?
2025
Da li je knjiga „POLIS“ trenutno dostupna za kupovinu?
Da, knjiga je trenutno dostupna.
Koja je cena knjige „POLIS“?
Cena knjige je 1.614 rsd
Koje još knjige postoje u ponudi od autora knjige „POLIS“?
Porudžbinu možete da napravite i telefonom, ako nas pozovete na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, u periodu od 9 do 17 h. Van tog perioda možete nam poslati sms koji treba da sadrži: tačan naslov knige (ili knjiga) koju želite, potpunu adresu (ulica i broj; mesto i poštanski broj) i broj telefona. Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.
Kako da poručim telefonom?
Prilikom poručivanja telefonom, kao način plaćanja jedina opcija je plaćanje pouzećem.Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
Šta ako se predomislim?
Porudžbinu uvek možete da otkažete, pa čak i kad vam kurir pozvoni na vrata, donoseći knjige. Ali bi ipak najbolje bilo da nas blagovremeno obavestite, ako ste se iz bilo kog razloga predomislili. Možete nas pozvati telefonom na brojeve 060 050 1567 ili 060 050 1568, a možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs. U slučaju da ste izvršili uplatu ili platili karticom, pa morali da odustanete, novac će vam biti vraćen. Na isti način možete nas obavestiti i ako imate nelu reklamaciju (nisu vam stigle sve knjige; neka knjiga je oštećena ili postoji greška u štampi i sl.), odmah ćemo vam se javiti radi dogovora kako da ispravimo grešku. Ukoliko ste napravili porudžbinu, pa onda shvatili da u očekivano vreme isporuke nećete moći da primite pošiljku, javite nam se – promenićemo datum isporuke ili ćemo pošiljku preusmeriti na drugu adresu, ako vam tako više odgovara.
Šta ako imam dodatna pitanja?
Ukoliko imate neko pitanje (o raspoloživim naslovima, o statusu porudžbine i sl.), ili ako se ne snalazite prilikom poručivanja, možete nas pozvati na brojeve telefona 060 050 1567 ili 050 060 1568 (od 9 do 17 h). A možete nam i pisati na mejl adresu sajt@makart.rs – odgpvorićemo vam u najkraćem roku.
