PROTEST JE ISPIT

Zbornik Protest je ispit: Profesorski zapisi o studentskim protestima 2024/25 nastaje kao svedočanstvo o talasu studentskih i građanskih protesta koji su potresli Srbiju nakon tragedije 1. novembra 2024. godine. Tog dana je u Novom Sadu došlo do urušavanja betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici, pri čemu je poginulo šesnaest ljudi. Nesreća je ogolila nakupljene društvene probleme – zarobljenost države, nestručnost, nesposobnost, javašluk i korupciju u institucijama – i pokrenula nezapamćenu buru javnog negodovanja. U danima, nedeljama i mesecima nakon tragedije, desetine hiljada građana izašlo je na ulice, tražeći odgovornost nadležnih za stradanje nedužnih. Simbol protesta postali su otisci crvenih šaka na zidovima najvažnijih državnih institucija – optužba da su korupcija i klijentelizam državne vlasti doveli do tragedije.

Nepunih mesec dana nakon pada nadstrešnice izražavanju protesta se priključuju studenti visokoškolskih ustanova u Srbiji. Na početku su se priključili petnaestominutnoj blokadi saobraćajnica ispred sopstvenih fakulteta. Ta kratka blokada saobraćaja koja je zanemarljivo malo remetila redovan život u univerzitetskim centrima u Srbiji bila je dovoljna da ponuka vlast na burnu konfrontativnu retoriku koja je pa dovela do fizičkih napada na studente od strane grupa „batinaša”. U reakciji na prvi takav napad koji se odigrao ispred Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, studenti se iz bezbednosnih razloga povlače na svoje fakultete, zauzimaju prostorije onemogućavajući održavanje predavanja i ispita, organizujući se u tela direktne demokra tije koja donose odluke o studentskim aktivnostima i daljem postupanju.

Zahtev za odgovornošću u vezi sa tragedijom postaje zahtev za odgovornošću nosilaca državne vlasti. Zahtev za kažnjavanje lica koja su napala studente postaje zahtev za vladavinom prava. Zahtev za oslobađanje onih koji su pritvoreni u toku protesta postaje zahtev za neselektivnim i pravednim postupanjem državnih organa. Najveći deo univerzitetskih uprava izražava javnu podršku studentskim zahtevima, a univerzitetska javnost se velikim delom uključuje u protest. Protest postaje ispit i za studente koji su rešeni da istraju u svojim zahtevima sve dok ne dođe do promena koje su neophodne da bi se zahtevi ispunili, i za profesore koji biraju između podrške studentima i stabilne svakodnevice ispresecane poniženjima, uvredama, zastrašivanjima i napadima.

U trenutku pisanja ovog predgovora studentski zahtevi nisu ispunjeni, vlast u Srbiji gazi sve nesigurnije po skliskom tlu autokratije, a protest još uvek traje u jednoj od svojih brojnih metamorfoza. Zbog okolnosti u kojima je sačinjen, zbornik je po formi akademski, ali je prožet ličnim tonom. Autori priloga su univerzitetski profesori koji su se, zatečeni burom događaja, našli u neobičnoj dvostrukoj ulozi: i kao naučnici koji analiziraju uzroke i posledice ove društvene krize, i kao građani koji je lično proživljavaju. Njihovi radovi spajaju faktografski i analitički pristup sa neposrednim, dnevničkim zapisima iz protestne svakodnevice.

Tekstovi su grupisani u šest tematskih celina – Vlast, Obrazovanje, Pobuna, Odgovornost, Mediji i Hronologija – koje odražavaju ključne aspekte protesta. Od političkog okvira i delovanja vlasti, preko uloge studenata, profesora i obra zovnih ustanova, dinamike samog pokreta, pitanja odgovornosti za tragediju, pa do medijske slike i propagande, svaka od ovih tema obrađena je iz više uglova.

Prilozi okupljeni u poglavlju Vlast razotkrivaju mehanizme političke dominacije u Srbiji – od klijentelističkih mreža i „druge Srbije”, preko antipolitičkih obrazaca protesta, do sistemskog pretvaranja države u kriminalni aparat. Autori pokazuju kako se vlast gradi na lojalnosti, strahu i neformalnim normama, ali i kako studentski bunt ogoljava autoritarne obrasce i otvara prostor za drugačiju političku imaginaciju.