Šimun živi mirnim, pregalačkim životom s porodicom u Jerusalimu. Sve se menja kada Varava ubije njegovu kćerku Rebeku. Pošto Pontije Pilat oslobodi osuđenog Varavu, Šimun odlučuje da preuzme pravdu u svoje ruke, ubija zločinca i beži. Progoneći ga, bahati rimski vojnici izazivaju smrt njegove žene Sare. Nakon tih tragedija, Šimun odlazi u pustinju vapeći za jedinim mogućim izlazom –smrću. Ali tu se neočekivano sreće s bićem čiju prirodu ne prepoznaje – da li je to sin božji, Bog, Sotona ili Šemhazal, jedna od njegovih emanacija? Šimun spoznaje da ništa nije onakvo kakvim bismo, usled svoje ograničenosti i samoljubivosti, želeli da bude... Šimunova drama u pustinji narativno se prepliće s doživljajima njegovog starijeg sina Aleksandra, kao i s poslednjim časovima života Isusa Hrista.
Roman Pustinja predstavlja višeslojno, provokativno i kontroverzno viđenje događaja koji su izmenili tok svetske civilizacije, napisano kroz prizmu piščeve lične tragedije, univerzalne i vanvremenske odrednice, koja je postala epicentar njegovog života i promišljanja. Iz rakursa pashalnih zbivanja od pre dve hiljade godina, Pustinja oslikava društvo i ljudsku prirodu, ali i preispituje likove novozavetnih jevanđelja, prikazujući ljudsku prirodu pojedinih apostola iz posebne perspektive. Filozofska i teološka preispitivanja, ograničenost ljudske prirode, postojanje sudbine ili pak dela božje promisli, ali i pitanja dobra i zla u čoveku, osnovne su niti od kojih je satkan ovaj roman, priča koju ljudski rod odgonetava od pamtiveka, ali čije su mu tajne izgleda nedostižne.
