RADNI DNEVNIK 1967-1996, JUDITA ŠALGO

Ju­di­ta Šal­go (1941–1996), jed­na je od naj­zna­čaj­ni­jih na­ših spi­sa­te­lji­ca. Zbir­ka­ma tek­sto­va 67 mi­nu­ta, na­glas (1980) i Ži­vot na sto­lu (1986) osta­vi­la je ne­iz­bri­siv trag ne sa­mo na kon­tekst voj­vo­đan­skog no­vog tek­stu­a­li­zma, već i na sa­mu neo­a­van­gard­nu umet­nost na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. Zbir­kom pri­ča Da li po­sto­ji ži­vot (1995), te ro­ma­ni­ma Trag ko­če­nja (1987), Put u Bi­ro­bi­džan (1997) i Kraj pu­ta (2004) stvo­ri­la je ne­ve­lik, ali pre­po­zna­tljiv pro­zni opus, a ogle­di­ma, od ko­jih su ne­ki sa­bra­ni u knji­gu Jed­no­krat­ni ese­ji (2000) upi­sa­la se kao vr­stan po­zna­va­lac i tu­mač de­la iz srp­ske, ma­đar­ske, je­vrej­ske i svet­ske knji­žev­no­sti, kao i mno­gih sva­ki­da­šnjih i ne­sva­ki­da­šnjih fe­no­me­na. Post­hum­no (2007) ob­ja­vlje­na je i Hro­ni­ka, kom­pi­la­ci­ja rad­nih be­le­ža­ka, in­ter­vjua, iz­ja­va i go­vo­ra Ju­di­te Šal­go.
Ju­di­ta Šal­go je iza sebe ostavila i dnevničke beleške koje je pisala, neredovno, u periodu od 1967. do 1996. Ove beleške za štampu je priredio knji­žev­nik Zo­ran Mir­ko­vić.