… Ni kod jednog novosadskog prozaika osećanje famoznog Brehtovog „kruga kredom“ nije tako izričito, uticajno, pravo pravcato nemerljivo merilo stvari i sudbina, kao u rečenici Gordana Lemajića. Istina, njegovi negovani i ponekad skoro ritualni izleti u svetove „onih drugih“, imaju i dimenziju radoznalosti za kakvog-takvog neprijatelja koga, isto, treba upoznati. No, možda i ne želeći da bude tako, ovde se baš ostvaruje njegova autobiografija po drugima. Nije, dakle, u pitanju safari, nego neodoljiva potreba jednog odnegovano usamljenog čoveka da se multiplicira. Svi ti njegovi jarani, sve te žene, zatim svi ti razredni drugovi i slučajno naišli prolaznici njegovim ulicama, isto i njegovom slobodom, zaista su dvojnici njegovog ličnog junaka koji se, u neprekinutom erotskom doživljaju prepoznaje i overava žestoko. Ničim izazvan, taj dvojnik zapravo glavom bez obzira, na javi i u mreži muških fantazija, živo nastoji da prevaziđe, da preskoči tu građansku ogradu uzdržanosti i ponašanja koje se ne uči, ne stiče, nego koje jednostavno jeste…Draško Ređep
