REZERVNA KULTURA

Studija Rezervna kultura dr Milnovića pisana je razložno i argumentovano – reč je o veoma ozbiljnoj, razaberivoj i zahtevnoj slici jednog oblika imaginacije koji je ostavio traga od ranog avangardizma do potonjih posledica avangardnog iskustva u srpskoj književnosti i kulturi. To je kapitalan poduhvat da se u tom obuhvatu da važan doprinos razumevanju izazova, trijumfa i tragedije avangarde. Ni veće kulture od naše ne bi se mogle odricati onog polja slobode koji avangarda hoće za sebe i ostavlja otvorenim za sve što je u tome ne može slediti, kao što se i u onome što avangarda ne može mora videti ? ne ono što je tradicija već to što je celina književnosti u kulturi, društvu, istoriji i volji za opstanak nacije. U meri u kojoj avangarda nije razumela propast kvazijugoslovenskog društva, u toj meri je njena pobuna mogla da nas upozori da nešto temeljno ne valja u kraljevini, a docnije i titovini. Rezervna kultura pomaže da se približimo najtežem pitanju od svih pitanja, onom o opstanku i nemogućoj budućnosti koja nije ni barbarogenijska ni podanička. Prof. dr Aleksandar Jerkov Neophodno je upravo to što je Vasilije Milnović svojom monografijom učinio: neprestano podsećanje na alternativne diskurse, na avangardne poetičke eksperimente, na revolucionarni impuls konstituisanja književnosti. I to ne samo kao uporno i drastično avangardno preispitivanje granica umetnosti, koliko kao nužno nesmirivanje avangardnog duha i u savremenom teorijsko-kritičkom mišljenju.I sve, opet, i više nego odgovorno, sa jasnom svešću o srpskoj tradiciji pisanja i njenim prevrednovanjima u srpskoj avangardi. Ne bi li se posredstvom (srpskog, evropskog, globalnog) radikalnog modernizacijskog lika, a sada posredstvom – paradoksalno – istorijske i „kanonske“ avangarde, mogle sagledati dubine tradicije. Iako toliko puta do sada, možda ipak sada po prvi put: avangarda, tradicija, revolucija, rezervna kultura, neoavangardna „gerila“, dekonstrukcija, nove teorijske optike, alternativna globalizacija, ilegalni diskursi... Modernistički projekat je odavno istorijski završen, ali – podseća nas Milnović – ne i njegove permanentno budne i permanentno radikalne modernističke prakse. Prof. dr Dragan Bošković Vasilije Milnović je svojom knjigom Rezervna kultura. Tradicija i ravna avangarda u kontekstu srpske književnosti inicirao veliku čarku avangardističkog tipa u onome što je tzv. kanon moderne srpske književnosti koji propovedaju književnoistorijski nacioljupci nepriznavanjem bilo kakvog eksperimentalnog radikalizma unutar srpske književnosti modernoga doba. Da li je avangardna kultura rezervna kultura koja se uvek obnavlja, vaskrsava, na posve neočekivan način – i nameće nam se kao najživlji oblik tradicije srpskog poetskog moderniteta, ili je reč o Milnovićevom revolucionarnom obračunu sa novom srpskom književnoistorijskom paradigmom utemeljenom na antiavangardizmu? Milnovićeva studija je i polemična, i provokativna, i izazovna, u mnogo čemu rušiteljska spram onoga što je klasično shvatanje tradicije književne umetnosti. Rukavica je bačena, rasprava je poželjna – a da li je i moguća, videćemo. Sukobite se, suočite se, uđite u dijalog ili obračun sa Rezervnom kulturom Vasilija Milnovića – studijom koja je važan događaj i nove avangardologije i nove književne istoriografije. Prof. dr Gojko Tešić