2.673 rsd2.970 rsd
Danas, kada više nema velikih književnih i naučnih časopisa u kojima je negovan beogradski stil, kao što je bio Srpski književni glasnik, a imena urednika garantovala pouzdanost i valjanost, jedini način za ispravljanje ovih grešaka iz prošlosti predstavlja verodostojno saopštavanje podataka i ponekad upućivanje i na naizgled beznačajne detalje. Tako uvažavamo i metod individualne opažajne apstrakcije koji je sledio Milanov i tvrdio da je neophodan istoričaru.
Pokazaće se da zaboravljeni Milanov nije bio slučajni prolaznik u filozofiji, već potpuno uklopljen u naučnu i društvenu sredinu, po svemu sudeći budući naslednik Nikole Popovića na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta. Svoje temeljno izgrađeno filozofsko obrazovanje koristio je za duboko promišljanje stvarnosti i izlaganje ubedljivih argumenata, zbog čega je i danas aktuelan, razložan i konstruktivan sagovornik za niz tema, počevši od pojma „filozofija“, preko pitanja istorijske metode, istorije, filozofije istorije i istorije filozofije, posebno Kantove filozofije, teorije saznanja, razvitka logičkog pozitivizma, do etike, politike i filozofske teorije kulturnih vrednosti.Objavljivanjem Sabranih filozofskih spisa Kajice Milanova otvara se nova perspektiva u proučavanju istorije srpske filozofije. Proširuju se saznanja i utvrđuje daleko duža filozofska delatnost Kajice Milanova od pretpostavljene. U mogućnosti smo da po prvi put sagledamo celinu njegovog filozofskog razvitka, pošto su teorijski tekstovi objavljeni u emigraciji sada postali dostupni čitaocima.Milanov ima jasnu i ubedljivu argumentaciju zasnovanu na činjenicama, što je danas retkost, pa ga preporučujem svim dobronamernim čitaocima, a posebno studentima filozofije. Nadamo se da će Sabrani filozofski spisi Kajice Milanova podstaći objavljivanje kritičkog izdanja njegovih dela. (Akademik Boris Milosavljević)
