Stid Ani Erno počinje šokantnim događajem: „Jedne junske nedelje, rano po podne, otac je hteo da ubije majku.” Ovaj roman, zasnovan na stvarnom iskustvu, preoblikuje intimne doživljaje autorke u univerzalnu priču o osećanju stida. Glavna junakinja, sada odrasla žena, vraća se u detinjstvo kako bi istražila poreklo stida koji je prati celog života — stid zbog porekla, porodice, i sredine u kojoj je odrasla. Stid, roman Ani Erno, postavlja pitanja o socijalnoj nejednakosti, klasnim razlikama i unutrašnjim borbama koje iz njih proizlaze.
757 rsd891 rsd
„Jedne junske nedelje, rano po podne, otac je hteo da ubije majku.”
Tako počinje Stid, roman francuske književnice Ani Erno, nastao iz jednog stvarnog događaja, jednog životnog iskustva koje autorka u procesu pisanja oblikuje u iskustvo književnosti, pronalazeći način da lično prikaže kao univerzalno.
Pripovedačica u ovom romanu jeste već zrela žena koja ispisuje vreme kada je bila devojčica. Ona traži začetak osećaja koji je nikad neće napustiti, a to je osećaj stida: stid zbog porekla, zbog predaka I pretkinja, zbog kuće i grada u kom odrasta, stid od misli koje ne bi trebalo da misli, od nedoličnih pobuda. Stid metaforički prikazan u događaju napomenutom na početku romana.Onog trenutka kad pođe u školu, kada počne formalno obrazovanje koje će je izvući iz njene lične istorije marginalizacije, taj kontrast koji bude osećala između „niže” i „više” klase, siromašnih i bogatih, jednostavnog i problematizovanog života, nosiće zauvek kao nevidljivi žig. Istovremeno, stid je i pokretač da život ispuni drugačije od roditelja.
