Novo izdanje Sveopšte istorije beščašća Horhea Luisa Borhesa, jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka. Da li je beščašće osobina koja ,,krasi” samo pojedince ili je deo svakoga od nas? Borhes kroz prizmu prevaranata, ubica, lažnih proroka i manipulatora piše istoriju beščašća i tera čitaoca da se zamisli nad pitanjem: da li su ljudi u osnovi dobra bića?
509 rsd599 rsd
„Borhes je nesumnjivo onaj veliki most između modernizma i postmodernizma u svetskoj književnosti.“ Dejvid Foster Volas
Godine 1517. fra Bartolome de las Kasas se duboko sažalio na Indijance koji su skapavali od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata i predložio je caru Karlu V da se dovedu crnci, pa da onda oni skapavaju od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata.
Istina je, pamtimo tirane isto kao i svetle primere. Ubice i prestupnici su se svojim nedelima izdvojili od drugih ljudi, postali drugačiji, bez ikakve mogućnosti da se opet nađu među „običnima“. Bilo da su sa Or
ijenta ili Divljeg zapada, njihova nepočinstva izazivaju divljenje rulje, ali istovremeno strah i prezir. U njima izostaje milosrđe, često zamenjeno verom, za koju oni smatraju da je sasvim dovoljna, a kazna kroz apsurdnu i surovu smrt stavlja na njihovo ime crni oreol.
Borhes je silno želeo da upozna i razume svet beščasnika osećajući da on nije samo neki poseban, izopačen i mračan deo čovečanstva, izdvojen od ostalih bedom i sirovošću, već nešto što postoji u svakom čoveku, pa i u njemu samom. Ovde on ispisuje priče o poznatim ucenjivačima, prevarantima, siledžijama, ubicama, piratima i lažnim prorocima spajajući duboke filozofske uvide sa njemu svojstvenim humorom. I upravo je ovo istančano zadovoljstvo u pripovedanju „sveopšte istorije beščašća“ obeležilo pojavu radikalno novog književnog glasa u svetskoj književnosti.
„Borhes je anticipirao postmodernizam i istovremeno stekao titulu utemeljivača latinoameričkog magijskog realizma.“ Washington Times
